"Stories about the Path to Freedom in Denmark, Poland, France, Portugal and Serbia" translated to Polish:
https://www.colorland.pl/project?pf=14&ph=4d64a6bf-cad0-43db-9a0b-21e7e6c71f54&sn=colorland&cr=8&edit=1&order=1&route=slide#&projectId=4d64a6bf-cad0-43db-9a0b-21e7e6c71f54&shareToken=sKkoVYR4i2B3loyvBiO2guF9fdW8dtoPQw8qQZjM2SroOpc2ptrgIwu8NGClXMKUg7yxhZ5IUJCZKCXBsV8Fsg
The story in Serbian languge
Зашто увек ти?
Био је то још један обичан дан у Београду. Јован, Ивана, Сара, Михајло и Стефан су били у школском дворишту. Било је јако топло. Приближавао им с еБојан. Свима се расположење променило.
Бојан је главни у друштву, увек одређује игру као и правила. Једино он има права и да их крши. „Здраво“ –рекао је. Сви су му узвратили. „Данас ћемо играти фудбал. Ивана ће донети лопту. Стефан и Михајло ће бранити. Јован ће бити судија, а Сара неће играти пошто је јако спора“. Деца су иако незадовољн аправилима, пристала на игру.
Након завршене утакмице, Бојан је први отишао кући. Остала деца су разговарала о Бојановом понашању. Сара је и даље била тужна, јер није била део тима.
„Шта ћемо сада?“ – питала је Ивана.
„Сви имамо једнака права“ –рече Михајло.
Сара се замислила и добила идеју - „Предлажем штрајк као у бродоградилишту у Гдањску, 1980. године. Тако ћемо се изборити за своја права“.
"Kaкав штрајк и где је тај Гдањск?" – збуњено упиташе остала деца.
"Причао ми је старији брат. На часу историје су учили о демократским променама у Пољској." – настави Сара. "Радници у Гдањску су ступили у штрајк, јер нису били задовољни тадашњим властима које нису поштовале људска права. Пошто су се сви радници прикључили штрајку, власти су се уплашиле да нико неће остати да ради. Зато су одлучили да разговарају са њима и да им дају права која су захтевали. Тако је почео развој демократије у Пољској."
Сва деца повикаше - "Одлична идеја Саро! Тако ће Бојан схватити да смо сви једнаки“.
Већ следећег дана Бојан није имао са киме да се игра. Извинио се за своје понашање и од тада је научио да поштује све другове и другарице.
The story in English languge
Why always you?
It was another ordinary day in Belgrade. Jovan, Ivana, Sara, Mihajlo and Stefan were in the school yard. It was very warm. Bojan was approaching them. Everyone's mood changed.
Bojan is the main one in the company: He always determines the game, as well as the rules. Only he has the right to violate them.
"Hello," he said. Everyone retaliated.
"We will play football today. Ivana will bring the ball. Stefan and Mihajlo will defend. Jovan will be the referee, and Sara will not play because she is very slow. " Although dissatisfied with the rules, the children agreed to play.
After the game, Bojan was the first to go home. The other children talked about Bojan's behavior. Sara was still sad because she was not part of the team.
"What are we going to do now?" Ivana asked.
"We all have equal rights," said Mihajlo.
Sara thought about it and got the idea - "I propose a strike like in the shipyard in Gdansk, in 1980. That is how we will fight for our rights."
"What kind of strike and where is that Gdansk?" - the other children asked in confusion.
"My older brother told me. In history class, they learned about democratic changes in Poland." - Sara continued. "Workers in Gdansk went on strike because they were not satisfied with the authorities who did not respect human rights. Since all the workers joined the strike, the authorities were afraid that no one would stay to work. so they decided to talk to them and give them the rights they demanded. That is how the development of democracy in Poland has began. "
All the children shouted - "Great idea Sara! That's how Bojan will understand that we are all equal".
The very next day, Bojan had no one to play with. He apologized for his behavior and since then he has learned to respect all his friends.
The story in pictures
